|
Општина Петрово налази се у
средњем дијелу Босне Херцеговине, односно средњем јужном дијелу Републике
Српске, захватајући Спречанско поље и сјевероисточни дио планине
Озрен, са приближном површином од 118 км2. У географском погледу значајно
је да се налази између три значајна привредна базена:
Лукавачко–тузланског, Зеничког и Добојског.
Од Добоја је удаљена око 25 км, а од Тузле 45 км.
Територијално се наслања на подручје општине Грачаница. Аутобуским и
жељезничким саобраћајем је повезана са већим регионалним центрима у
РС-Добој, Бања Лука, Бијељина, као и у ФБиХ-Тузла, Сарајево. Индиректно је
повезана и са центрима у сусједним државама-Србијом и Црном Гором и
Хрватском. На подручју општине живи око 9500 становника. Општина је
састављена од седам села организованих као мјесне заједнице: Карановац,
Сочковац, Какмуж, Петрово, Порјечина, Калуђерица и Кртова.
Рељефно 65% територије општине
Петрово чини брдско-планинско подручје, а остатак од 35% је равничарско.
Просјечна надморска висина је 534 м, од 150 м у долини Спрече до 918 м у
планинском дијелу Озрена. Преовладава умјерено–континентална клима.
Повољности подручја - географски положај, континентални и климатски
услови, плодна долина ријеке Спрече, брежуљкасто подручје погодно за
обраду, налазиште минералних сировина и шумски комлекси утицали су у
прошлости на развој бројних области привређивања, традиционалних знања и
искустава, првенствено у примарној пољопривредној производњи,
дрвопрерађивачкој, занатској, трговинској, угоститељској и другим
дјелатностима .
Постојање манастира Озрен, задужбине Немањића из
13. вијека, додатно обогаћује и духовно оплемењује овај крај. Према
званичним подацима општина Петрово егзистира од 1929. до 1962. године кад
је извршено њено припајање општини Грачаница.
Статус општине враћен јој је референдумом 1991.
године.
фото |