|
 „Фантастично и неодољиво“, рече на
бањи „Терме Озрен“ у озренском насељу Какмуж туристкиња из Тузле, која је,
како рече, чула за озренску бању, али никада у њој није била. И заиста,
много је оних који су слушали о Термама Озрен, али им нису стизали у
походе.
Бања је од Добоја удаљена двадесетак, а од Тузле педесет
километара. До ње се може доћи аутом,аутобосум из правца Добоја или Тузле,
возом из истих градова, али и бициклом.
За термалне воде на Озрену зна се дуго, али дуго нису ни
кориштене.
Налазишта термоминералне воде у засеоку Слатине у Какмужу
открива 1978. године академик Јосип Баћ. Признати свјетски стручњак из ове
области кренуо је трагом аустро-угарског геолога Ф. Kaцepa који помиње
термомипералне воде у овом простору. Први писани документи датирају из
1826. године, када је Француз Анри Буне по одобрењу турских власти боравио
у овом подручју наговјештавајући велика налазишта термоминералне воде.
На бази првих извора из 1978. године долази до значајних
радова који су довели 1983. године до формирања предузећа „Терме-Озрен" са
сједиштем у Грачаници. Први директор био је Ћамил Наимкадић радећи са још
4 радника.
У том времену „Терме" су биле велика туристичка нада не само
општине Грачаница већ цијеле Босне и Херцеговине. Долази до великих
улагања, број радника се повећава на 14 и 1985. године предузеће прераста
у Здравствено-угоститељско-туристичко-рекреациони центар.
Изграђен је велики базен димензија 25 х 50 м, дјечији базен,
двије билетарнице, зграда за гардеробу у коју су касније постављене каде.
Угоститељско предузеће „Парк" Грачаница уз велики базен изградило је
модеран ресторан. Крај базена били су тушеви са термалмом и слатком водом,
дјечија игралишта, одбојкашко игралиште. У модерно опремљеној амбуланти
свакодневно се налазила медицинска сестра, љекар је ординисао једном
седмично, а биоенергетичарка из Тузле долазила је два пута седмично. У
љетним данима организују се такмичења по узору на „Јадранске сусрете".
Према писаним документима 1986. године продано је преко 60
хиљада улазница. Било је дана када је продато no 1800 улазница. То је било
вријеме када су многи кренули ка доградњи постојећих стамбених објеката
како би у приватном смјештају дочекали госте и остварили добру зараду.
Према допису Универзитетско-медицинског центра Сарајево од
1. 11. 1989. године у чијем се саставу налазио Институт за физијатрију и
рехабилитацију Сарајево-Илиџа наведена су обољења код којих се може
употребљавати олигоминерална високоалкална вода Озрен - Грачаница.
Олигоминерална високоалкална вода Озрен - Грачаница са
својим капацитетом може да задовољи терапеутске потребе у саставу једног
рехабилитационо - рекреационог центра засебно, а поготово када се у
његовом саставу могу наћи и термоминералне и киселе воде Сочковац и
Бољанић, што представља и својеврсну ријеткост.
Клиничком примјеном ове воде констатовали смо да се она
веома добро подноси пијењем, као и у облику купки код чира на желуцу и
дванаестерцу, повећане желудачне киселине, обољења жучмих путева, упалних
реуматских обољења, псоријазе, екцема, професионалних кожних обољења,
упале мокраћних путева, гинеколошких упалних обољења, хроничног бронхитиса
и у козметологији.
Из овог документа може се сагледати само дио блага које се
налази на овом локалитету. Све је као у сну, цијена земље око Терми је
изузетно висока. Рат зауставља наставак било каквих активности ЗУРЦ-а. Све
је у рату било разрушено и чекаосе купац који би кренуо ка ревитализацији
некадашње наде читавог краја. Он се појавио прошле године.
Никола Стјепановић са групом истомишљеника и уз подршку
општине Петрово обновио је бању која је почела радити у љето 2008. године.
„Тешко је било обновити девастирану бању, али смо у
рекордном року у томе успјели“, каже Стјепановић и додаје да ће бања
постати цвијет бањског туризма у Републици Српској, али да за амбициозне
пројекте треба много новца.
Начелник општине Петрово доктор Зоран Благојевић често
долази у бању и ужива у дјелу које је реализовао заједно са
сарадницима.
„Нико није вјеровао да ће бања поново прорадити, јер је била
потпуно уништена, али све се може када се хоће, а ми смо хтјели и хоћемо
још више“, истиче он.
Вратио је стари сјај озренским термама. Туристи жељни доброг
провода и здравља похрлили су на купалиште смјештено на падинама
Озрен-горе. Планира се изградња лијепог хотела, нових спортских терена,
етнолошке оазе од старих озренских кућа ... Терме су никле из пепела и у
Озренцима оживјеле туристички дух пробуђен прије,а заустављен у
рату. Терме Озрен вас очекују и радују се вашем доласку.
Озрен Јоргановић
Фото Смиља
Јоргановић
фото | 
Бања „Терме Озрен“ Какмуж